Izvor fotografije: Photo by Elisa Ventur on Unsplash

Stres je neizbežan deo života i svi ga doživljavamo u različitoj meri. Normalno je da povremeno budemo pod stresom, ali hronični stres može imati štetne posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje.

Jedan od najuočljivijih efekata stresa su promene na našoj kosi. Da li ste ikada primetili da vam kosa postaje tanka i krhka ili opada više nego obično, posebno tokom ili nakon stresnih perioda? To je zato što stres može imati direktan uticaj na kožu glave i kosu.

U ovom članku ćemo istražiti vezu između stresa i gubitka kose i šta možete učiniti kako biste se izborili sa tim.

Dakle, kako stres utiče na kosu i kožu glave?

Stres utiče na kosu i kožu glave na različite načine:

• Kada doživimo stres, naša tela proizvode hormone kao što su kortizol i adrenalin, koji su poznati kao hormoni stresa. Ovi hormoni mogu povećati nivo testosterona, što može dovesti do povećane osetljivosti folikula ako postoji genetska predispozicija za gubitak kose. Kao rezultat ovoga, može se desiti stanjivanje kose tokom vremena.
• Stres može izazvati povećanje proizvodnje sebuma, što može poremetiti ravnotežu mikroflore na vlasištu. To može dovesti do ljuštenja i svraba kože kada ste pod stresom. Mnogi ljudi smatraju da su simptomi peruti češći kada su pod stresom.
• Takođe, stres može negativno uticati na sposobnost tela da svari i apsorbuje esencijalne hranljive materije iz hrane koju jedemo. Kada ste pod stresom, može biti još teže održavati zdravu ishranu. Navike mogu da trpe zbog toga i obroci se mogu preskočiti ili zameniti manje hranljivim opcijama. Nažalost, nedostaci u ishrani često se manifestuju kao opadanje kose.
• Na kraju, stres može imati štetan uticaj na zdravlje tako što slabi imuni sistem. Ovo smanjuje sposobnost tela da se bori protiv umora i bolesti, pa se dodatna energija i hranljive materije preusmeravaju na podršku vitalnim organima. Kao rezultat toga, kosa može da pati zato što tada nije prioritet za organizam koji se bori da ostane zdrav.

Koje su posledice uticaja stresa na kosu?

Izvor fotografije: Photo by Elsa Tonkinwise on Unsplash

Kortizol, koji se često naziva ‘hormon stresa’, povezan je sa gubitkom kose zbog svoje sposobnosti da utiče na ciklus rasta kose. Kada je pod dugim periodima stresa, telo proizvodi visoke nivoe kortizola koji mogu ometati druge hormone odgovorne za zdrav rast kose.

Kao rezultat toga, ljudi mogu doživeti poremećaj u ciklusu rasta kose. Ova vrsta stanjivanja kose uzrokovana stresom može se manifestovati na različite načine u zavisnosti od pojedinca, a što je najgore, može dovesti do dodatnog stresa.

Hronični stres dovodi do hronične upale, koja oštećuje folikule dlake i može izazvati gubitak kose. Zapaljenje folikula dlake nastaje kada imuni sistem tela napada ćelije dlake, što dovodi do minijaturizacije folikula dlake, a na kraju i do stanjivanja i gubitka kose. Kortizol takođe izaziva dehidrataciju vlasišta, smanjuje dotok krvi u kožu glave i smanjuje apsorpciju hranljivih materija. To može dovesti do slabe, suve kose koja je sklonija lomljenju.

Psorijaza

Psorijaza je hronično stanje koje utiče ne samo na kožu, a često je posledica prevelikog stresa. Obično se pojavljuje na delovima tela kao što su laktovi, kolena, donji deo leđa i vlasište. Simptomi psorijaze na koži glave mogu uključivati delove vlasišta koje svrbe, ljuštenje koje liči na perut ili guste naslage koje pokrivaju celo vlasište.

Poznato je da je stres okidač za napade kod mnogih ljudi sa ovim stanjem. Iako psorijaza na skalpu ne izaziva direktno gubitak kose, češanje ili previše grubo češljanje područja koja se ljušte može dovesti do opadanja i oštećenja kose. U zavisnosti od težine stanja, lečenje može da varira od lekovitih šampona, svetlosne terapije do lekova koji se uzimaju oralno.

Alopecija areata

Alopecija areata je autoimuno stanje koji uzrokuje nepredvidiv, nejednak gubitak kose na glavi, a neretko i dlaka na telu. Kod ovog stanja, na skalpu se pojavljuju delovi bez kose. Lekari veruju da ovo stanje može biti izazvano ili pogoršano stresom.

U blagim slučajevima alopecije areate, kosa može ponovo da izraste bez lečenja u roku od nekoliko meseci do godinu dana. Međutim, teži oblici mogu zahtevati lekove za suzbijanje imuniteta i lokalne lekove za rast kose. Iako ovi tretmani mogu pomoći, ne postoji garancija za uspeh.

Telogeni efluvijum

Telogeni efluvijum je jedan od najčešćih znakova gubitka kose izazvanog stresom. Do njega dolazi kada stres učini da koren dlake prerano uđe u stanje mirovanja, što dovodi do opadanja kose. Ova vrsta gubitka kose može se pojaviti po celoj glavi (difuzni gubitak kose) ili na jednom delu vlasišta.

Kada telo doživi traumu ili šok, do 70% dlaka sa glave može da opadne, iako efekat nije trenutan. Iako opadanje može biti dramatično, ono je obično privremeno i kosa bi trebalo da ponovo poraste kada se nivo stresa smanji.

Kako su još povezani stres i opadanje kose?

Stres takođe može izazvati niz drugih problema sa kosom i vlasištem. Kada je telo pod stresom, ono ne daje folikulima ključne hranljive materije, što ometa zdrav rast ćelija. Vremenom, ovo hronično stanje stresa dovodi do slabije i tanje kose, kao i do dodatnih problema sa kožom glave kao što su perutanje, suvoća i iritacija.

Svrab i perutanje

Stres je povezan sa svrabom i perutanjem vlasišta, iako to ne treba mešati sa psorijazom. Stres može dovesti do prekomerne proizvodnje sebuma, što može izazvati perut. Za borbu protiv ovog problema, osim regulacije stresa, upotreba šampona protiv peruti može biti vrlo efikasna.

Seda kosa

Stres može izazvati prerano pojavljivanje sede kose. Postoje indikatori da vremenom sede vlasi mogu čak i da se vrate u prvobitnu boju, što ukazuje na to da stres igra važnu ulogu u boji kose.

Promene u teksturi kose

Na kraju, stres takođe može uticati na teksturu vlasi. Visoki nivoi kortizola mogu u nekim slučajevima da izazovu promene u teksturi i izgledu kose jer utiču na funkciju folikula.

Sta kažu istraživanja?

Izvor fotografije: Photo by Julia Koblitz on Unsplash

Dugotrajni ili hronični stres dovodi ljude u opasnost od raznih zdravstvenih problema. To može uključivati depresiju i anksioznost, kao i probleme sa varenjem i spavanjem. Hronični stres je takođe dugo bio povezan sa gubitkom kose, ali razlozi nisu bili potpuno poznati.

Rast kose uključuje tri faze, a to su anagena, katagena i telogena faza. U mirovanju (telogena faza), kosa opada i proces rasta može ponovo da počne. Kosa je među retkim tkivima koja se kod sisara regenerišu tokom svog života.

Ciklus rasta kose pokreću ćelije koje se nalaze u folikulu dlake. Tokom rasta, te ćelije se dele i postaju nove ćelije koje regenerišu kosu. U periodu mirovanja, te ćelije su neaktivne i do sada istraživači nisu tačno utvrdili kako hronični tačno stres poremeti ćelije folikula dlake.

Tim sa Univerziteta Harvard proučavao je osnovne mehanizme koji povezuju stres i opadanje kose. Istraživači su počeli testiranjem uloge nadbubrežnih žlezda, koje proizvode ključne hormone stresa (kortikosteron kod glodara i kortizol kod ljudi).

Uklanjanje nadbubrežnih žlezda kod miševa dovelo je do brzog ponovnog rasta dlake. Regeneracija folikula dlake nije usporila kako su ovi miševi starili za razliku od miševa u kontrolnoj grupi. Umesto toga, ćelije folikula dlake nastavile su da ulaze u fazu rasta i regenerišu folikule tokom celog životnog veka životinja.

Izlaganje miševa blagom stresu tokom više nedelja povećalo je nivoe kortikosterona i smanjilo rast kose jer su folikuli dlake ostali u produženoj fazi mirovanja. Zajedno, ovi nalazi su potvrdili ulogu kortikosterona u sprečavanju rasta kose.

Naučnici su zatim ispitali kako kortikosteron utiče na ćelije folikula dlake. Otkrili su da hormon stresa ne reguliše direktno ćelije u folikulu. Brisanjem receptora za kortikosteron iz različitih ćelija, utvrdili su da hormon deluje na klaster ćelija ispod folikula dlake koji se zove dermalna papila.

Dalja istraživanja su otkrila da je kortikosteron sprečio dermalnu papilu da luči molekul za koji su pokazali da može da aktivira matične ćelije folikula dlake. Ubrizgavanje tog molekula u kožu obnovilo je rast dlake.

Ovi nalazi mogu takođe dovesti do daljeg uvida u to kako stres utiče na regeneraciju tkiva u drugim delovima tela. Međutim, potrebno je dalje proučavanje da bi se razumelo da li isti mehanizam deluje i kod ljudi.

Kako da bolje pristupimo stresu i stresnim situacijama?

Važno je preduzeti korake za regulisanje stresa i pobrinuti se da on ne izmakne kontroli. Preporučujemo da isprobate niz različitih pristupa, kao što su joga, pilates, meditacija, kao i vežbe blagog do umerenog intenziteta poput plivanja, džogiranja ili brzog hodanja.

Za dugotrajnije oslobađanje od stresa, kognitivno bihejvioralna terapija može biti od velike pomoći u razumevanju kako da se efikasno nosimo sa teškim situacijama. Naravno, i psihoterapija je poželjna da bismo bolje razumeli sebe i svoj pristup životu, a samim tim i stresu.

Pored toga, može biti korisno da svakog dana odvojite malo vremena za sebe. Ovo može da bude čitanje knjige ili slušanje muzike – šta god čini da se osećate opušteno. Izdvajanje vremena za ove prakse može vam pomoći da smanjite nivo stresa i učiniti da imate bolji osećaj kontrole u svom životu.

Fizička aktivnost za regulaciju stresa i bolji rast kose

Izvor fotografije: Unsplash

Vežbanje može pozitiv no uticati na rast kose. Povećan protok krvi i cirkulacija u celom telu pomažu da hranljive materije i kiseonik lakše dođu do folikula dlake, što je neophodno za zdrav rast kose.

Vežbanje takođe može pomoći u rešavanju privremenog gubitka kose tako što stimuliše kožu glave i otvara pore na koži glave, omogućavajući bolju apsorpciju hranljivih materija. Pored toga, vežbanje može smanjiti nivo kortizola u krvi.

Postoji nekoliko vrsta vežbi koje mogu pomoći zdravom rastu kose:

• Džogiranje, trčanje i HIIT vežbe su odlične opcije jer povećavaju dotok krvi u kožu glave.
• Trening snage je još jedna dobra opcija jer pomaže u smanjenju nivoa kortizola u krvi.
• Plivanje je takođe odlična opcija, samo treba da vodite računa o nezi kose nakon plivanja u hlorisanom bazenu.
• Joga je sjajna jer nas smiruje i čini da svesno i na duže vreme preusmerimo pažnju na telo.

Regulisanje stresa je vrlo delotvorno protiv opadanja kose

Stres i gubitak kose ne moraju biti trajni. Ako držite stres pod kontrolom, kosa bi mogla da vrati svoju prvobitnu snagu.

U slučaju da primetite iznenadno ili neuobičajeno opadanje kose prilikom češljanja ili pranja kose, razgovarajte sa svojim lekarom. Iznenadni gubitak kose može čak signalizirati neko zdravstveno stanje koje zahteva lečenje. Ako je potrebno, lekar može takođe predložiti opcije lečenja gubitka kose.

Iako je stres deo svakodnevnog života, ključno je pravilno ga regulisati kako bi se sprečili njegovi štetni efekti. Stres može negativno uticati na rast kose i povećati gubitak kose, što dovodi do nedostatka samopouzdanja.

Razumevanje veze između stresa i gubitka kose je ključno za rešavanje ovog problema. Vežbanje tehnika za regulaciju stresa, uravnotežene ishrane i korišćenje kvalitetnih proizvoda za negu kose mogu pomoći u poboljšanju zdravlja kose i vlasišta. Preduzimajući male korake za regulaciju stresa, ne samo da možete poboljšati zdravlje kose, već i voditi mnogo srećniji i zdraviji život.